Utvar - Mesec u snovima

Crna pustinja, pogled seže do mračnog horizonta
Gde se nebo, još crnje, sa zemljom spaja u jedno
Iako nazire se međ’ njima granica
Sve izgleda kao beskrajna crna zavesa
Crna pustinja sna, do tada nikad viđena
Tiha, tinjajuće spokojna
Negde duboko tako poznata
Odzvanjajući eho nečujnog poziva
Otkriće tajnu zbog čega ovde doveden sam
Uzdiže se krvavo crveni prsten Meseca Novog
Duboko u sebi osećam pogled oka tvog
Vidim Mesec u snovima
Što bezuslovnom ljubavlju tvojom isijava
Dok duša pleše s lepotom i stravom
A telo se klanja od beskrajnog poštovanja
Ja mogu da vidim sve, posredstvom svetlosti tvoje
Dolaziš mi kroz veo sna da obasjaš dubine moga srca
Mesecom mi pokazuješ puteve k’ tebi
Prvo znamenje dođe jasno kroz čudne i teške snove
Nečujni glas tvoj oduvek me zove
I svaki naredni put kada bih hodao snovima čudnim
Nečujan glas tvoj bih pratio, osećao se sasvim budnim
Drhtanje straha i divljenja do same srži bivstva me prožima
A neizmerna sreća obuzima, znam, gledaš me kroz mesec u snovima
Jedina, bezimena, tvoje oko je mesec u mojim snovima