Zvonko Bogdan - Aj po gradini

Aj, po gradini mesecina sija meka
tu me draga u prisenku vazda ceka
ej, a ja bolan lezim u vajatu
pa ne mogu da se javim zlatu

Aj, ici cu joj, makar kako bolan bio
ne bi li se do zorice izlecio
aj, lecicu se sa njenim usnama
ozdravicu do beloga dana

Aj, zelja mi je, zelja mi je svakog dana
da joj skidam zlatni rumen sa usana
ej, na bosiljak mirisu joj grudi
a sa srca uzdisaj se budi